Pravilo da zaostavština po sili zakona prelazi na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti važi ne samo za zakonske, već i za testamentalne naslednike, pri čemu je testamenat jači pravi osnov pozivanja na nasleđe i isključuje primenu zakona kao osnova pozivanja na nasleđe.

Testament je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku.

U ovom tekstu ćemo se posvetiti osporavanju testamenta (zaveštanja). Testament je ništav ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima.

Ništavost neke odredbe testamenta ne povlači ništavost i samog testamenta ako ono može opstati bez ništave odredbe ili ako ta odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je testament sačinjen. Takođe, ništava je odredba testamenta u kojoj je npr.određeno kojom zaveštalac u testament određuje naslednika svom nasledniku.

Testament pred svedocima je ništav ako oba svedoka nisu istovremeno sa zaveštaocem potpisali testament. Prema članu 85. Zakona o nasleđivanju predviđeno je da zaveštalac koji zna da čita i piše može testament sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na testamentu svojeručno potpisati. Prema stavu 2. istog člana propisano je da se svedoci istovremeno potpisuju na samom testamentu, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka.

Ništav je testament lica koje nije završilo petnaest godina života i lica koje je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti, a pri tome pretpostavlja se da su sposobna za rasuđivanje lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti i da stoga imaju testamentalnu sposobnost. Takođe, ništav je i falsifikovan testament a što se dokazuje u sudskom postupku uz pomoć veštaka za oblast grafoskopije.