Likvidacija privrednog društva je process formalnog okončanja poslovanja privrednog društva i predstavlja postupak koji se sprovodi kada društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza.
Likvidacija je uređena Zakonom o privrednim društvima, a sam postupak se sprovodi pred Agencijom za privredne registre / APR-om.
Postoje dve vrste sprovođenja likvidacija, a to su dobrovoljna likvidacija i prinudna likvidacija, te u zavisnosti od toga se i razlikuje sam postupak likvidacije privrednog društva.
Kod dobrovoljne likvidacije skupština društva donosi odluku o likvidaciji društva i registruje predmetnu odluku.
Takođe, kod dobrovoljne likvidacije je potrebno imenovati likvidacionog upravnika, objaviti oglas, namiriti poverioce, sastaviti likvidacioni završni račun i podneti zahtev za brisanje privrednog društva.
Pokretanje likvidacije nema uticaja na podneti predlog za pokretanje stečaja podnet u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, a poverioci društva u likvidaciji mogu podneti predlog za pokretanje stečaja i tokom trajanja likvidacije iz razloga propisanih zakonom kojim se uređuje stečaj.
Prinudna likvidacija se pokreće po službenoj dužnosti od strane APR-a u slučaju kada su ispunjeni uslovi iz člana 546 Zakon o privrednim društvima (kada je društvu izrečena pravosnažnim aktom određena mera, oduzeta dozvola, licence ili odobrenje za obavljanje registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta, u roku od 30 dana od dana isteka vremena na koje je društvo osnovano, a društvo ne registruje produženje vremena trajanja društva ili u tom roku ne otpočne likvidaciju itd.).
Postoje otklonjivi i neotklonjivi razlozi prinudne likvidacije, te u zavisnosti od toga i mogućnost za nastavak postojanja privrednog društva, ukoliko društvo u roku od 90 dana od dana objavljivanja obaveštenja na sajtu APR-a, otkloni razloge koji mogu dovesti do pokretanja prinudne likvidacije.
Od dana objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji, organi društva nastavljaju sa radom, a društvo ne može preduzimati nove poslove već samo završavati započete poslove, uključujući i izmirenje dospelih obaveza, kao i plaćanja za tekuće obaveze društva i obaveze prema zaposlenima.
Za vreme prinudne likvidacije društva ne isplaćuje se učešće u dobiti, odnosno dividenda, niti se imovina društva raspodeljuje članovima društva pre brisanja društva iz registra.
Imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva, a u slučaju ortačkog društva koje nema kapital raspodeljuje se na jednake delove između ortaka. Nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, članovi brisanog društva odgovaraju za obaveze društva do visine vrednosti primljene imovine, s tim što zakon poznaje i određene izuzetke.