Kršenje hitne mere zabrane prilaska

Kršenje hitne mere zabrane prilaska ili kontaktiranja žrtve nasilja u porodici predstavlja prekršaj za koji može biti izrečena kazna zatvora do 60 dana.

Odgovornost za predmetni prekršaj postoji kada lice, tokom važenja izrečene ili produžene hitne mere, postupi suprotno zabrani sa kojom je prethodno upoznato.

Hitne mere služe da žrtvi obezbede neposrednu zaštitu kada postoji opasnost od nasilja u porodici ili njegovog ponavljanja.

Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici predviđene su sledeće hitne mere:

• privremeno udaljenje učinioca iz stana;
• privremena zabrana učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i da joj prilazi.

Obe mere mogu biti izrečene istovremeno. Policija izriče hitnu meru u trajanju od 48 časova, a osnovni sud može da je, na predlog javnog tužioca, produži za još 30 dana.

Kršenje hitne mere postoji kada lice za vreme njenog važenja preduzme radnju koja mu je izričito zabranjena, a pri tome nije neophodno da ponovo dođe do fizičkog nasilja.

Kršenjem mere se smatra:prilazak žrtvi na ulici, radnom mestu ili drugom mestu, dolazak ispred kuće ili stana u kojem se žrtva nalazi, povratak u stan iz kojeg je učinilac privremeno udaljen, pozivanje telefonom ili slanje poruka, kontaktiranje putem društvenih mreža i aplikacija, kontaktiranje žrtve posredstvom srodnika, prijatelja ili drugog lica, praćenje, čekanje ili pokušaj uspostavljanja neposrednog kontakta.

Nakon prijave da je prekršena hitna mera, policija proverava navode i prikuplja dokaze. Ako postoji osnov za pokretanje postupka, nadležnom prekršajnom sudu podnosi se zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

U prekršajnom postupku radi dokazivanja kršenja mere mogu se koristiti svi zakoniti dokazi koji upućuju na zaključak da je osumnjičeni prekršio meru (izjave žrtve, svedoka, fotografije, video snimci, prepiske…)

Posebno je važno dokazati da je hitna mera bila na snazi u trenutku spornog događaja i da je okrivljeni bio upoznat sa zabranom.

Hitna mera predstavlja obavezu lica kome je izrečena. Zato okolnost da je žrtva pozvala učinioca, odgovorila na poruku ili pristala na susret ne znači automatski da je učiniocu bilo dozvoljeno da prekrši meru.

Dok je mera na snazi, lice kome je izrečena mora da postupa u skladu sa njenim sadržajem. Sve okolnosti kontakta i eventualni uticaj na odgovornost procenjuje prekršajni sud.

Hitnu meru koju izriče policija, odnosno produžava osnovni sud, treba razlikovati od mere zaštite od nasilja u porodici koju sud određuje prema Porodičnom zakonu.

Kršenje izrečene ili produžene hitne mere predstavlja prekršaj iz člana 36. stav 1. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

Kršenje mere zaštite koju je sud odredio na osnovu propisa o porodičnim odnosima može predstavljati krivično delo iz člana 194. stav 5. Krivičnog zakonika. Pravna kvalifikacija zato zavisi od vrste i pravnog osnova mere koja je prekršena.