Sam postupak razvoda braka je mukotrpan za obe strane. Shodno tome potrebno je pronaći advokata za razvod braka koji će se predano upustiti u sam postupak i obezbediti stranci da postupak za razvod braka prođe što manje stresno. Konkretno u Novom Sadu je tokom 2021. godine sklopljeno 1.325 bračnih zajednica, a razvedeno 769 supružnika, dok je 2018. evidentirano 1.476 zajednica, a razvedeno 999 brakova. Poslednja istraživanja pokazuju da su supružnici sve stariji, ali da sve više ima i vanbračnih zajednica. Srbija po poslednjim podacima evropske agencije Eurostat ima najnižu stopu sklopljenih brakova na Zapadnom Balkanu, a sa druge strane naša zemlja je pri vrhu piramide sa brojem razvedenih brakova. Razvod braka se može pokrenuti tužbom za razvod braka i sporazumom za razvod braka. Porodičnim zakonom se uređuje brak i odnosi u braku, odnosi deteta i roditelja, odnosi u vanbračnoj zajednici, izdržavanje (alimentacija), imovinski odnosi u porodici, zaštita od nasilja u porodici, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo i postupci u vezi sa porodičnim odnosima. Ovde ćemo se posebno osvrnuti na razvod braka i to na postupak koji se pokreće tužbom za razvod braka i sporazumom za razvod braka.
TUŽBA ZA RAZVOD BRAKA
Pre pokretanja postupka za razvod braka potrebno je da se sa vašim advokatom konsultujete kako bi Vas advokat uputio na koji način je najmanje traumatičan za Vas, vaše dete i supružnika. Brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca prema Porodičnom zakonu. Supružnici imaju pravo na razvod braka u svakom trenutku. Svaki supružnik ima pravo na razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se ne može ostvariti zajednica života supružnika. Postupak za razvod braka se pokreće tužbom koja se predaje nadležnom sudu. Pravo na tužbu za razvod braka ne prelazi na naslednike supružnika. Naslednici supružnika mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za razvod braka, dok naslednici supružnika koji su pokrenuli bračni spor predlogom za sporazumni razvod braka mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za razvod braka.
Ako tužbu za razvod braka podnosi advokat, punomoćje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u bračnom sporu. Punomoćje mora da sadrži navode u pogledu vrste tužbe i osnova za podnošenje tužbe za razvod braka. U bračnom sporu koji je pokrenut predlogom za sporazumni razvod braka supružnike ne može zastupati isti punomoćnik (advokat za razvod braka). U bračnom sporu tužilac može tužbu za razvod braka povući do zaključenja glavne rasprave bez pristanka tuženog, a sa pristankom tuženog dok postupak nije pravnosnažno okončan.
SPORAZUMNI RAZVOD BRAKA
Članom 40 Porodičnog zakona je regulisan sporazum o razvodu braka. Supružnici imaju pravo na razvod braka ako zaključe pismeni sporazumni razvod braka. Ukoliko supružnici imaju maloletnu decu sporazum o razvodu braka mora obavezno sadržati i pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine. Sporazum o vršenju roditeljskog prava može imati oblik sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava ili sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava. U praksi u većini slučajeva razvoda braka postoje neslaganja u pogledu vršenja roditeljskog prava i u pogledu deobe zajedničke imovine.
Postupak za razvod braka može da se pokrene na dva načina i to tužbom za razvod braka i predlogom za sporazumni razvod braka. U daljem tekstu ćemo se fokusirati na sporazumni razvod braka i nedoumice oko samog postupka koji se tiče sporazumnog razvoda braka. U slučaju kada se brakorazvodni postupak pokreće predlogom za sporazumni razvod braka supružnici nisu dužni navesti činjenice i razloge za poremeća odnosa u bračnoj zajednici iz prostog razloga što između njih ni ne postoji spor oko samog razvoda braka, već i jedna i druga strana želi da dođe do presude o razvodu braka, tj. da se razvedu.
U ovom postupku supružnici mogu preko advokata za razvod braka preduzimati radnje koje su umerene na postizanje zajedničkog cilja, razvoda braka. Supružnike ne može zastupati isti advokat, bez obzira što nema spora između njih. Punomoć koju supružnici daju advokatu da umesto njih razvedu brak, a da pri tome ne dolaze u sud i susreću se, mora biti overena od strane javnog beležnika.
Predlog za sporazumni razvod braka mora biti potpisan od strane oba supružnika.
Predlog za sporazumni razvod braka sadrži dva posebna sporazuma:
-sporazum o vršenju roditeljskog prava
-sporazum o deobi zajedničke imovine
Supružnici prilikom podnošenja predloga za sporazumni razvod braka moraju da postignu dogovor da li će zajednički vršiti roditeljsko pravo ili će jedan od supružnika samostalno vršiti roditeljsko pravo.
Prilikom donošenja odluke, sud je dužan da utvrdi i proveri da li je u najboljem interesu deteta sporazum o vršenju roditeljskog prava i nakon toga donosi presudu o razvodu braka po predlogu za sporazumni razvod braka. I u ovom slučaju sud se rukovodi najboljim interesom deteta. Predlog za sporazumni razvod braka obe strane mogu sporazumno povući do donošenja pravnosnažne presude.
U slučaju da jedan supružnik povuče predlog za sporazumni razvod braka, a drugi ostane kod predloga za sporazumni razvod braka, postupak će se nastaviti kao po tužbi za razvod braka i to onog supružnika koji nije povukao predlog za sporazumni razvod braka.
U slučaju da jedan supružnik povuče predlog za sporazumni razvod braka, a drugi ostane kod predloga za sporazumni razvod braka, postupak će se nastaviti kao po tužbi za razvod braka i to onog supružnika koji nije povukao predlog za sporazumni razvod braka.
Ako u toku postupka po predlogu za sporazumni razvod braka umre jedan ili oba supružnika sud će doneti rešenje i obustaviti postupak za sporazumni razvod braka.
Bez obzira da li se radi o postupku za razvod braka koji je pokrenut tužbom za razvod braka ili predlogom za sporazumni razvod braka u oba slučaja sud donosi presudu koja ima konsitutivno dejstvo.
Razlika između ovih postupaka je u tome što se presuda za sporazumni razvod braka zasniva na činjenici da između supružnika nije bilo nikakvog spora, dok u presudi po tužbi za razvod braka postojao spor koji je rešen i koji se zasniva na utvrđenim relevantnim činjenicama.
Što se tiče izreke presude o razvodu braka po predlogu za sporazumni razvod braka ista mora da sadrži pismeni sporazum o razvodu braka, koji je potpisan od oba supružnika, pisani sporazum o vršenju roditeljskog prava, pisani sporazum o deobi zajedničke imovine.
Presuda kojom se razvodi brak na osnovu sporazuma o razvodu braka se može pobijati zvog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog mana volje ( npr. da je sporazum o razvodu braka zaključen pod prinudom ili u zabludi)
Za predlog za sporazumni razvod braka postoji apsolutna nadležnost suda. Stvarno nadležan sud za postupak po sporazumu za razvod braka je osnovni sud, a mesno nadležan je sud opšte mesne nadležnosti prema mestu prebivališta odnosno boravišta tuženog ili po pravilima o elektivnoj mesnoj nadležnosti sud prema mestu gde su supružnici koji su podneli predlog za sporazumni razvod braka imali poslednje zajednicko prebivalište.
Prilikom podnošenja predloga za sporazumni razvod braka potrebno se rukovoditi članom 47. Zakona o parnicnom postupku, s obzirom da je za sporove za razvod braka mesno nadležan sud na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište.
Da, u postupku koji je pokrenut tužbom za razvod braka sprovodi se postupak posredovanja (nagodba). Supružnik koji ne želi da se sprovodi postupak mirenja i postupak za pokušaj sporazumnog okončanja spora treba u tužbi za razvod braka da navede da ne želi da se sprovodi postupak posredovanja. Postupak posredovanja prilikom podnošenja tužbe za razvod braka se ne sprovodi i ako je jedan supružnik nesposoban za rasuđivanje, ako je supružniku nepoznato boraviše ili ako oba supružnika žive u inostranstvu.
Svrha postupka mirenja je da se poremećeni odnosi reše bez konflikata i bez razvoda braka. Ukoliko postupak mirenja ne uspe, sprovodi se postupak nagodbe čiji je cilj da se poremećeni odnosi između supružnika razreše bez konflikta nakon razvoda braka.
Tužba za razvod braka se podnosi Osnovnom sudu, a pri tome se mesna nadležnost određuje u svakom konkretnom slučaju, tj.prema mestu prebivališta tuženog ili prema mestu poslednjeg zajedničkog prebivališta supružnika.
Prilikom podnošenja tužbe za razvod braka potrebno je uz istu dostaviti izvod iz matične knjige venčanih i izvode iz matične knjige rođenih za decu koja su rođena u tom braku. Pri tome se mora naglasiti da je svaki slučaj razvoda braka jedinstven i da je najbolje angažovati advokata koji će se posvetiti slučaju i detaljno analizirati konkretnu situaciju i na osnovu toga pružiti adekvatnu pravnu pomoć.
Da li je moguć razvod braka zbog preljube?
Sud ne utvrđuje krivca za razvod braka, a pri tome nije važno zbog čega je došlo do poremećenih odnosa između supružnika i nemogućnosti ostvrivanja zajednice života.
Znači ukoliko je došlo do razvoda braka zbog preljube, sud će ceniti da su odnosi između supružnika ozbiljno i trajno poremećeni i da nema mogućnosti za ostvarivanje zajednice života, a sama činjenica razvoda braka zbog preljube neće imati uticaj na podelu imovine ili na starateljstvo nad decom.
Koliko košta razvod braka?
Jedno od čestih pitanja jeste “koliko košta razvod braka”? Sama cena razvoda braka zavisi od više faktora, a pri tome se mora uzeti u obzir i da li je reč o sporazumnom razvodu braka ili razvodu braka po tužbi kao i broja održanih ročišta. Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata propisuje način obračunavanja i plaćanja nagrada za pružanje pravne pomoći od strane advokata.