Na osnovu zakona i na osnovu testamenta su dva osnovna načina na koje naslednik može da ostvari pravo na imovinu.
Prilikom tumačenja zakona potrebni su vam pravni saveti vašeg advokata koji će vam na najbolji mogući način približiti smisao pojedinih zakonskih odredbi.
Ostavinski postupak se može pokrenuti po predlogu za pokretanje ostavinske rasprave koju može podneti sudu svako pravno zainteresovano lice, a sam ostavinski postupak sprovodi javni beležnik uz prisustvo vašeg advokata.
Nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom.
U slučaju da je npr. ostavilac sačinio testament i celokupnu svoju imovinu ostavio jednom detetu, a pri tome drugom detetu nije učinio neke poklone kako bi namirio njegov nužni deo, lice koje je izuzeto iz testamenta može u praničnom postupku da traži svoj nužni deo (nužni nasledni deo). Nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja.
Ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi, njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima.
Nužni naslednici su ostaviočevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci.
Nužni deo je povređen ako vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe, manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela.
Nužni deo je povređen ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela.
Nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela (obligaciono pravo). Na zahtev nužnog naslednika, sud može odučiti da ovom pripadne određeni deo stvari i prava koji čine zaostavštinu (stvarno pravo). Odredbe prethodnih stavova važe samo ako ostavilac u zaveštanju ne odredi prirodu nužnog dela.
Pravo na nužni nasledni deo je pre svega obligacionopravnog karaktera, a za preobražaj nužnog dela iz obligacionog u stvarnopravni karakter, moraju postojati okolnosti koje to opravdavaju, a tiču se pre svega karaktera dobara koje su trećim licima zaveštana ili poklonjena, zatim postojanja i trajanja zajednice života između nužnog naslednika i ostavioca, kao i okolnosti koje se tiču ličnih i imovinskih prilika nužnog naslednika.
Primer iz sudske prakse:
Ugovor o poklonu sa nalogom da poklonoprimac izdržava poklonodavce kao svoje roditelje i da se brine o njima do kraja njihovog života i da ih posle smrti sahrani, kao teretni, dvostrano obavezni ugovor sui generis ne podleže redukciji zbog povrede nužnog dela. Ugovor o poklonu u najužem smislu reči je dobročin pravni posao i proizvodi obaveze samo za poklonodavca i prava samo za poklonoprimca. Nasuprot tome, ugovor o poklonu sa nalogom postoji kada se poklonoprimac obaveže da izvrši određenu radnju u korist poklonodavca ili trećeg lica i neispunjenje te obaveze vodi raskidu ugovora. Ovaj pravni posao, ugovor o poklonu sa nalogom, nalaganjem izvršenja određene činidve gubi osnovnu karakteristiku besplatnosti, odnosno besteretnosti, pri čemu obaveza poklonoprimca- nalog mora biti jasno ugovorom određen.
Iz odredbe člana 42. Zakona o nasleđivanju proizilazi da se nužni deo može povrediti testamentom i besteretnim zaživotnim raspolaganjima, te se može zaključiti da se u ovom slučaju ne radi o besteretnom pravnom poslu već o teretnom, dvostranom obaveznom ugovoru, te da zaključenjem takvog ugovora nije povređeno pravo na nužni deo.
Sva pitanja u vezi sa sačinjavanjem testamenta možete postaviti kvalifikovanom Novosadskom Advokatu Jovanu Radanoviću.
Zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu, ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepoštenom životu).
Naslednik može biti nedostojan za nasleđivanje zbog težeg ogrešenja o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca, ili zbog uskraćivanja nužne pomoći ostaviocu. Da bi nužni naslednik bio isključen iz nužnog dela potrebno je da se npr. radi o izbegavanju davanja izdržavanja ustanovljenog zakonom ili pravnim poslom (npr.ugovorom o doživotnom izdržavanju).
Isključenje nužnog naslednika iz nužnog dela mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje.
Isključenje iz nužnog dela mora biti izraženo na nesumnjiv način, a poželjno je navesti i uzrok isključenja.
Uzrok isključenja nužnog naslednika mora postojati u vreme ostaviočeve smrti, dok dokazivanje osnovanosti isključenja tereti onog ko se na isključenje poziva. Ako je potomak koji ima pravo na nužni deo prezadužen ili je rasipnik, zaveštalac ga može u celini ili delimično lišiti nužnog dela u korist potomaka lišenog. Lišenje nužnog dela mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje.
Zakonskom nasledniku uračunava se u njegov nasledni deo poklon koji je ma na koji način dobio od ostavioca.
Plodovi i druge koristi koje je naslednik od poklonjene stvari ili prava imao do smrti ostaviočeve ne uračunavaju mu se u nasledni deo. Da bi se utvrdilo da li zakonski naslednik koji je od ostavioca dobio određeni poklon, namiren u svom naslednom delu i da nema pravo nasleđa na zaostavštini, neophodno je utvrditi vrednost zaostavštine, kao i vrednost učinjenog poklona, da bi se upoređivanjem vrednosti poklona i naslednog dela koji bi tom nasledniku pripao moglo zaključiti da je namiren u svom naslednom delu.
Pokloni učinjeni licu umesto koga naslednik dolazi na nasleđe zbog smrti, odricanja od nasleđa, nedostojnosti, isključenja iz nasleđa ili lišenja nužnog dela uračunavaju se nasledniku u nasledni deo.
Pri uračunavanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku uračunavanja, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena.