Na osnovu testamenta, može naslediti fizičko lice koje je ostavilac naveo u testamentu, a pri tome mora biti jasno i precizno navedeno o kom licu se radi i o kojoj imovini.
Pravilo da zaostavština po sili zakona prelazi na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti važi ne samo za zakonske, već i za testamentalne naslednike, pri čemu je testamenat jači pravi osnov pozivanja na nasleđe i isključuje primenu zakona kao osnova pozivanja na nasleđe.
Na osnovu testamenta, može naslediti i pravno lice, ako posebnim propisima nije što drugo određeno.
Odredbom člana 4. Zakona o nasleđivanju je propisano da ne može naslediti na osnovu zakonu ili testamenta niti steći kakvu korist iz testamenta odrećena lica koja su nedostaojna. Nedostojan je onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca ili je to pokušao, onaj koji je prinudnom pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sačini ili opozove testament ili neku njegovu odredbu ili ga u tome sprečavao, onaj koji je u nameri sprečavanja ostaviočeve poslednje volje unišio ili skratio njegov testament ili je falsifikovao testament, kao i onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca ili mu je uskratio nužnu pomoć.
Primer iz sudske prakse:
Nije dostojna za nasleđivanje supruga ostavioca koja je ostaviocu pre njegove smrti uskratila nužnu pomoć, napustivši ga iako su mu zbog bolesti pomoć i nega bile nužne i neophodne.
Sva pitanja u vezi sa sačinjavanjem testamenta možete postaviti Jovanu Radanoviću Advokat Novi Sad
Testament je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku.
Nejasne odredbe testamenta treba tumačiti prema pravoj nameri zaveštaočevoj. Odredbe zestamenta treba tumačiti prema pravoj nameri zaveštaočevoj, a kada se ne može utvrditi prava namera zaveštaočeva, testament se tumači u smislu koji je povoljniji za zakonske naslednike ili za one kojima je testamentom naložena kakva obaveza.
Zaveštaočeva volja za sačinjavanje testamenta mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna, te da bi izjavljena volja bila relevantna i mogla da proizvede posledicu zaključenja testamenta kao pravnog posla, nužno je da je učinjena slobodno, što znači da sadrži svest o svim elementima i značaju preduzetih radnji i slobodnu i stvarnu nameru za zaključenje testamenta.
Testament može sačiniti lice koje je navršilo petnaest godina života i sposobno je za rasuđivanje. Pretpostavlja se da su sposobna za rasuđivanje lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti i da stoga imaju testamentalnu sposobnost.
Zaveštaočeva namera za sačinjavanje testamenta mora biti određena i bezuslovna.
Zaveštalac u svakom trenutku, sve do svoje smrti, može i na drugačiji način raspolagati svojom imovinom, odnosno opozvati prethodno sačinjen testament, bez posebnog obrazlaganja motiva opoziva testamenta, a sam testament se može opozvati i konkludentnom radnjom, tj. raspolaganjem predmetima iz zaostavštine za života ostavioca.
Oblici Testamenta
Postoji više vrsta oblika testamenta:
Da li je potrebno overiti testament? Pozovite Jovana Radanovića Advokat Novi Sad
Svojeručan testament
Zaveštalac koji zna da čita i piše može testament sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. Za punovažnost svojeručnog testamenta nije nužno da se u njemu naznači datum kada je testament sačinjen, ali je to poželjno. Testament koji je otkucan na računaru se ne može smatrati svojeručnim testamentom, a što je sud potvrdio u više desetina svojih odluka.
Informišite se o vrstama Testamenta Jovan Radanović Advokat Novi Sad
Pismeno zaveštanje (testament) pred svedocima
Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka. Svedoci pismenog testamenta ostavioca samo treba da potvrde da je testator izjavio da je to njegov testamenat, a nije potrebno da se svedocima pročita sadržina testamenta. U praksi je najčešći slučaj da advokat po kazivanju svog klijenta i njegovoj volji sačini tekst testamenta na koji se potpisuje zaveštalac i svedoci. Sud prilikom eventualnog sudskog postupka poziva i advokata koji je sačinio testament i koji će potvrditi volju zaveštaoca.
Sudski testament
Postoje dve vrste sudskog testamenta:
Testament može po kazivanju zaveštaoca sačiniti sudija, pošto prethodno utvrdi zaveštaočev identitet. Pošto zaveštalac takav testament pročita i potpiše, sudija na samom testamentu potvrđuje da ga je zaveštalac u njegovom prisustvu pročitao i potpisao.
Kad zaveštalac nije u stanju da pročita testament koje mu je sačinio sudija, ovaj ga zaveštaocu čita u prisustvu dva svedoka, pa onda zaveštalac u prisustvu istih svedoka izjavljuje da je to njegov testament i potom sam testament potpisuje ili stavlja na njega svoj rukoznak. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom testamentu. Sudija je dužan na samom testamentu potvrditi da su sve ove radnje učinjene.
Primer iz sudske prakse:
Ako je zaveštalac u stanju da pročita zapisnik o sudskom testamentu a pročitao ga je sudija koji je po kazivanju zaveštaoca sačinio to zaveštanje, smatraće se da suski testament nije sačinjen u obliku i pod uslovima koje zakon određuje, pa su samim tim i ispunjeni zakonski uslovi za poništaj testamenta.
Konzularni testament
Zaveštaocu može u inostranstvu testament sačiniti konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Srbije koji obavlja konzularne poslove, po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog testamenta.
Međunarodni testament
Međunarodni testament je punovažn bez obzira na mesto gde je sačinjeno i na to gde se nalaze zaveštaočeva dobra, kao i bez obzira na državljanstvo zaveštaoca, na njegovo prebivalište ili boravište, ako je sačinjeno u obliku međunarodnog zaveštanja, u skladu sa odredbama čl. od 93. do 101. ZON-a. Ništavost međunarodnog testamenta ne utiče na njegovu punovažnost kao zaveštanja druge vrste. Ovaj testament mora da bude sačinjen u pismenom obliku, ali zaveštalac ne mora svojeručno da ga napiše. Međunarodni testament može da bude sačinjeno na bilo kom jeziku, rukom ili na neki drugi način. Moguće je da testament, iako ništav kao međunarodni testament, ukoliko nije sastavljen u obliku propisanom Zakonom o nasleđivanju, bude punovažan kao testament neke druge forme propisane zakonom
Testament načinjen na brodu
Brodski testament na jugoslovenskom/srpskom brodu može da sačini zapovednik broda po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja. Tako sačinjen testament prestaje da važi po isteku trideset dana od dana povratka zaveštaoca u Srbiju.
Vojno zaveštanje/ testament sačinjen za vreme rata ili mobilizacije
Vojno zaveštanje se sačinjava za vreme mobilizacije ili rata onom ko je na vojnoj dužnosti, a od strane komandira čete i drugog starešine njegovog ili višeg ranga, ili nekog drugog u prisustvu nekog od tih starešina, kao i svakog starešine odvojenog odreda, po pravilima koja važe za sačinjavanje sudskog testamenta. Tako sačinjen testament prestaje da važi po isteku šezdeset dana od dana završetka rata, a ako je zaveštalac ranije ili docnije demobilisan – po isteku trideset dana od dana demobilisanja.
Usmeni testament
Usmeni testament se sačinjava tako što zaveštalac poslednju volju usmeno izriče pred tri istovremeno prisutna svedoka ako zbog izuzetnih prilika ne može da sačini pismeno zaveštanje. Usmeni testament prestaje da važi po isteku trideset dana od dana prestanka prilika u kojima je sačinjeno.
Svedoci usmenog testamenta, pred kojima je zaveštalac usmeno izrekao svoju poslednju volju dužni su da bez odlaganja napismeno sastave zaveštaočevu izjavu i da je što pre predaju sudu, ili da je usmeno ponove pred sudom iznoseći pritom kada je, gde i u kojoj prilici zaveštalac izrekao svoju poslednju volju, ali izvršenje te dužnosti nije uslov punovažnosti usmenog testamenta.
Usmeni testament je izuzetna forma zaveštanja koja može da se koristi samo u slučaju da zaveštalac, usled dejstva izuzetnih prilika, nije u mogućnosti da sačini bilo koji drugi oblik testamenta, odnosno zaveštanje u pismenom obliku, a postojanje izuzetnih prilika ceni se u odnosu na okolnosti koje su postojale u vreme kada je testament sačinjen.
Javnobeležnični testament
Javnobeležničko zaveštanje sačinjava javni beležnik u obliku javnobeležničkog zapisa.
PONIŠTAJ / OSPORAVANJE TESTAMENTA
Nejasne odredbe testamenta treba tumačiti prema pravoj nameri zaveštaočevoj. Odredbe testamenta treba tumačiti prema pravoj nameri zaveštaočevoj, a kada se ne može utvrditi prava namera zaveštaočeva, testament se tumači u smislu koji je povoljniji za zakonske naslednike ili za one kojima je testamentom naložena kakva obaveza.
Testament je ništav ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Sama ništavost testamenta se utvrđuje u sudskom postupku, tako što se prekida ostavinski postupak i naslednik ili drugo zainteresovano lice se upućuje da u određenom roku pokrene parnični postupak tužbom nadležnom sudu radi utvrđivanja ništavosti testamenta. Više o Poništaj ili osporavanje testamenta možete ovde pročitati.
Napomena:
Tekst iznad o vrstama Testamenta je edukacionog i informativnog karaktera, zakoni i propisi su podložni stalnim izmenama stoga je najbolje kontaktirati Novosadskog Advokata za vaše pravne potrebe Jovana Radanovića za ažurirane informacije.