Ostavinska rasprava

Ostavinsku raspravu sprovodi sud ili javni beležnik u zavisnosti od specifičnosti konkretnog slučaja. U postupku za raspravljanje zaostavštine sud ili javni beležnik utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima.

Raspravljanje zaostavštine je regulisano:

Zakon o parničnom postupku

Zakon o vanparničnom postupku

Zainteresovana stranka može u svakom trenutku pokrenuti ostavinski postupak, sam rok za pokretanje ostavinskog postupka nije predviđen, tj.nije prekluzivan.

U slučaju da zainteresovana strana ne zna da li je pokrenuta ostavinska rasprava ili da li je ostavinska rasprava već završena i ko je istu vodio, najednostavniji i najsigurni način je angažovanje advokata koji će utvrditi proveriti da li je pokrenuta ostavinska rasprava i utvrditi druge relevantne činjenice važne za ostvarivanje prava stranaka.

Za raspravljanje zaostavštine mesno je nadležan sud na čijem je području ostavilac u vreme smrti imao prebivalište, odnosno boravište (ostavinski sud), koji predmet ustupa javnom beležniku koji sprovodi ostavinski postupak ili u određenim slučjevima sam sud raspravlja zaostavštinu.

Ako ostavilac u vreme smrti nije imao ni prebivalište ni boravište na teritoriji Republike Srbije, nadležan je sud na čijem se području nalazi pretežni deo njegove zaostavštine.

Postupak pokretanja ostavinske rasprave se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili da je proglašeno za umrlo ili po predlogu zainteresovanog lica, uglavnom posredstvom advokata.

Od dokumentacije za ostavinski postupak je potrebno poneti: testament (ukoliko je lice isto sačinilo), izvode iz matične knjige rođenih za potomke, izvode iz matične knjige umrlih za lica iza kojih se naslednik javlja za nasleđe, podatke o nepokretnostima i drugu dokumentaciju kojom se dokazuju određene tvrdnje.

Ukoliko je ostavilac zaključio Ugovor o doživotnom izdržavanju ili testament, potrebno je dostaviti i navedene ugovore.

Ukoliko zainteresovana lica ne dođu na ostavinsku raspravu ili ne daju izjavu, pretpostavlja se da se prihvataju nasleđa, dok će o njihovim pravima javni beležnik odlučiti na osnovu podataka kojima raspolažu.

Naslednička izjava je izjava kojom se naslednik prihvata nasleđa ili se od istog odriče. Naslednička izjava mora biti data u propisanoj formi.

Nasledničku izjavu sastavlja advokat, a overava javni beležnik. Naslednička izjava može biti pozitivna ili negativna. Naša advokatska kancelarija se bavi sastavljanjem nasledničkih izjava, te je potrebno advokatu dostaviti podatke o organu koji sprovodi ostavinski postupak.

Nakon ročišta za raspravljanje zaostavštine i nakon što sud ili javni beležnik utvrdi sve činjenice koje su od značaja za raspravljanje zaostavštine, doneće rešenje o nasleđivanju kojim se utvrđuje ko su naslednici umrlog, koliki su njihovi nasledni delovi, koja imovina sačinjava njegovu zaostavšštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima.

Rešenje o nasleđivanju može da se pobija žalbom u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.