Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.
Predmet hipoteke može da bude: nepokretna stvar, deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi, susvojinski udeo u nepokretnoj stvari, poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja ( znači predmet hipoteke može biti: stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.), pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini, objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.
Hipoteka prestaje ispisom iz registra nepokretnosti u koji je bila upisana, u skladu sa zakonom. Sam ispis hipoteke vrši se, na zahtev dužnika, vlasnika ili poverioca, ako obezbeđeno potraživanje prestane na način dozvoljen zakonom. Hipoteka se može brisati samo ako je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo.
Ispis hipoteke vrši se na zahtev vlasnika, odnosno kupca hipotekovane nepokretnosti u postupku vansudske prodaje radi namirenja hipotekarnog potraživanja. Uz zahtev za brisanje hipoteke podnosi se: pismena izjava hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke ili pravnosnažna sudska odluka kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo, ili ugovor o kupoprodaji-kupoprodajni ugovor hipotekovane nepokretnosti zaključen po okončanju postupka vansudske prodaje kojom sa namiruje potraživanje hipotekarnog poverioca, ugovor o prodaji neposrednom pogodbom (oba zajedno sa dokazom o uplati kupoprodajne cene), odnosno naknadni ugovor.
Poverilac je dužan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraživanje u celosti isplaćeno, odnosno ako su ispunjeni uslovi predviđeni ovim zakonom.
Poverilac je dužan da izda dužniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti potvrdu o izmirenom dugu, bez odlaganja, nakon izmirenja duga, i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke. U slučaju postojanja više hipotekarnih poverilaca, ako se iz vrednosti nepokretnosti prodate vansudskom prodajom namiri samo deo hipotekarnih poverilaca, nadležni registar nepokretnosti je dužan da na osnovu zahteva izvrši brisanje svih upisanih hipoteka na predmetnoj nepokretnosti.
Šta se dešava u situaciji kada hipotekarni poverilac odbija da izda brisovnu dozvolu, kao osnovu za brisanje hipoteke?
U situaciji kada hipotekarni poverilac odbija da da brisovnu izjavu, osnov za brisanje hipoteke jeste pravosnažna sudska odluka kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo, što znači da dužnik mora pokrene postupak radi utvrđenja da je potraživanje poverioca prestalo.
Ukoliko javni beležnik službenim putem ne pošalje brisovnu dozvolu istu u određenim situacijama šalje advokat putem E-šalter. Sam postupak je objašnjen u tekstu Upis u katastar nepokretnosti.
Nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti podnosi se: zahtev za brisanje upisa hipoteke popunjen sa propisanim sadržajem, isprava za brisanje hipoteke kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo i daje saglasnost za brisanje hipoteke, privatna isprava – brisovna dozvola fizičkog ili pravnog lica sačinjena u pisanoj formi sa potpisom ovlašćenog lica overenim kod javnog beležnika ili osnovnog suda u gradovima za koje nisu imenovani javni beležnici, do imenovanja javnih beležnika, javna isprava – brisovna dozvola imaoca javnih ovlašćenja u originalu ili overenoj fotokopiji, pravosnažna sudska odluka u originalu ili overenoj fotokopiji.
Zakon o hipoteci poznaje prestanak hipoteke i na osnovu pravosnažne sudske odluke kojom se utvrđuje amortizacija, u skladu sa zakonom, na predlog vlasnika, suvlasnika ili titulara zajedničke svojine, ako je proteklo dvadeset godina od dospelosti obezbeđenog potraživanja (stara hipoteka), ako je upisani hipotekarni poverilac više ne postoji ili se ne može pronaći, ni njegovi naslednici (univerzalni sukcesori), ni lica koja su docnije upisana kao prijemnici (cesionari) potraživanja obezbeđenog hipotekom, za proteklo vreme upisani hipotekarni poverilac nije zahtevao, niti primio isplatu ni glavnog potraživanja ni kamate niti je to zahtevalo bilo koje ovlašćeno lice upisano u registar nepokretnosti.
Brisanje hipoteke se vrši na zahtev vlasnika, suvlasnika ili zajedničara
Znači, Zakon o hipoteci predviđa prestanak hipoteke na osnovu pravnosnažne sudske odluke kojom se utvrđuje amortizacija ako je proteklo 20 godina od dospelosti obezbeđenog potraživanja (stare hipoteke). Dakle, sam Zakon o hipoteci predviđa prestanak starih hipoteka na osnovu pravnosnažne sudske odluke kojom se utvrđuje amortizacija pod uslovom da je proteklo 20 godina od dospelosti obezbeđenog potraživanja, što znači da Zakon o hipoteci predviđa amortizaciju hipoteka koje su nastale i u periodu pre stupanja na snagu Zakona o hipoteci.
Ukoliko imate neko pitanje vezano za zakon o hipoteci ili brisanje hipoteke budite slobodni kontaktirajte našeg Advokata iz Novog Sada Jovana Radanovića
