Sporazum o priznanju krivičnog dela je pismena saglasnost javnog tužioca sa jedne strane i okrivljenog sa druge strane. Prilikom sačinjavanja sporazuma okrivljeni mora imati advokata (branioca).
Sporazum o priznanju krivičnog dela javni tužilac podnosi sudiji za prethodni postupak ili predsedniku veća u zavisnosti od faze postupka. Sporazum o priznanju krivičnog dela se može zaključiiti za bilo koje krivično delo čije gonjenje se preduzima po službenoj dužnosti od strane javnog tužioca.
Kao što smo napomenuli, okrivljeni mora imati branioca prilikom zaključenja sporazuma koji pored određenih pogodnosti okrivljenom nameće i određene obaveze, ali i uskraćuje određena prava koja bi inače okrivljeni imao u redovnom postupku.
Sporazum o priznanju krivičnog dela mora da sadrži opis krivičnog dela koje je predmet optužbe, priznanje okrivljenog, sporazum o vrsti, meri ili rasponu kazne ili druge sankcije, sporazum o troškovima postupka, o oduzimanju imovinske koristi i imovinskopravnom zahtevu, ukoliko je isti podnet, izjavu o odricanju prava na žalbu i potpisi stranke i advokata (branioca).
Najznačajniji segmenat, sporazuma o priznanju krivičnog dela je ustupak koji javni tužilac čini okrivljenom a to je krivična sankcija tj.blaže sankcionisanje od onoga do kojeg bi došlo u redovno vođenom postupku došlo.
Na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela okrivljeni stiče određene benefite kao što su popust u kazni, obustavu krivičnog gonjenja za neka krivična dela koja nisu obuhvaćena sporazumom, delimično ili potpuno oslobađanje od troškova.
Ukoliko javni tužilac odustane od gonjenja za pojedina krivična dela, usled zaključenog sporazuma, sud u odnosu na ta krivična dela donosi presudu kojom se optužba odbija.
Sud nakon potpisivanja sporazuma o priznanju krivičnog dela odlučuje da li će isti odbaciti, prihvatiti ili odbiti. Prihvatanje sporazuma o priznanju krivičnog dela se vrši presudom kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se krivična sankcija. Okrivljeni potpisivanjem sporazuma ne možđe dobiti oprost za plaćanje imovinskopravnog zahteva kojim javni tužilac ne raspolaže
Kada je u pitanju krivično delo za čije je gonjenje nadležno tužilaštvo za organizovani kriminal ili tužilaštvo za ratne zločine okrivljeni u krivičnom postupku može istovremeno da stekne i procesni položaj svedoka.
Okrivljeni kao svedok se odlukom suda, na osnovu sporazuma javnog tužioca i njega, privremeno prevodi u status svedoka, uz obavezu davanja istinitog svedočkog iskaza u zamenu za određene pogodnosti koje se odnose na vrstu i meru kazne, oslobađanje od kazne, odustanak javnog tužioca od krivičog gonjenja i odluke o troškovima postupka.
Okrivljeni za koga postoji osnovana sumnja da je organizator organizovane kriminalne grupe ne može biti predložen za okrivljenog saradnika. U suštini, reč je o jednoj vrsti oprosta krivice ili kazne, u celini ili delimično, na osnovu sporazuma koji postigne javni tužilac sa okrivljenim.
Prilikom zaključenja sporazuma o svedočenju okrivljenog, okrivljeni mora imati advokata (branioca).
Okrivljeni saradnik ima obavezu da pred sudom istinito i potpuno svedoči o svemu što mu je poznato i pri tome se ne može pozvati na određene procesne garantije koje inače okrivljeni ima u postupku. Davanje lažnog iskaza u ovom svojstvu predstavlja krivično delo is am iskaz okrivljeni saradnik daje nakon polaganja zakletve.
Advokat Jovan Radanović Novi Sad ne preuzima odgovoronost za preneti sadržaj s obzirom da je isti namenjen u svrhu opšteg informisanja.
