1) koje je bilo lišeno slobode, a nije došlo do pokretanja postupka, ili je pravnosnažnim rešenjem postupak obustavljen ili je optužba odbijena, ili je postupak pravnosnažno okončan odbijajućom ili oslobađajućom presudom;
2) koje je izdržavalo kaznu zatvora, a povodom zahteva za ponavljanje krivičnog postupka ili zahteva za zaštitu zakonitosti, izrečena mu je kazna zatvora u kraćem trajanju od izdržane kazne, ili je izrečena krivična sankcija koja se ne sastoji u lišenju slobode, ili je oglašeno krivim, a oslobođeno od kazne;
3) koje je bilo lišeno slobode duže vremena nego što traje krivična sankcija koja se sastoji u lišenju slobode koja mu je izrečena;
4) koje je usled greške ili nezakonitog rada organa postupka lišeno slobode ili je lišenje slobode trajalo duže ili je duže zadržano u zavodu radi izvršenja krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.
Naknada štete ne pripada licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode. U slučajevima iz tačke 1) , isključeno je pravo na naknadu štete i ako je svojim lažnim priznanjem ili na drugi način namerno prouzrokovao svoju osudu, osim ako je na to bio prinuđen.
Nema pravo na naknadu štete i u slučaju kada je do obustave postupka ili odbijanja optužbe došlo zbog toga što je u novom postupku oštećeni kao tužilac, odnosno privatni tužilac, odustao od gonjena, ili što je oštećeni odustao od predloga, a do odustanka je došlo na osnovu sporazuma sa okrivqenim.
Takođe nema pravo na naknadu štete ako je postupak obustavljen usled smrti okrivljenog, a što je propisano u članu 584. Zakonika o krivičnom postupku.
Pre podnošenja tužbe za naknadu štete, oštećeni treba putem svog advokata da podnese zahtev za naknadu štete ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa radi postizanja sporazuma o postojanju,vrsti i visini naknade štete. Znači, uslov za podnošenje tužbe sudu za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode je podnošenje zahteva za naknadu štete ministarstvu, koje ima rok od tri meseca da odluči o naknadi štete. Tužba za naknadu štete koja je podneta bez podnošenja zahteva za naknadu štete ministarstvu ili pre isteka roka od tri meseca od dana podnošenja zahteva za naknadu štete minisarstvu se odbacuje od strane suda kao nedozvoljena.
O zahtevu za naknadu štete odlučuje komisija za naknadu štete. Rad komisije za naknadu štete se uređuje aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.
Pravo na naknadu štete zastareva za tri godine od dana pravnosnažnosti prvostepene odbijajuće ili oslobađajuće presude, odnosno od dana pravosnažnosti prvostepenog rešenja kojim je postupak obustavljen ili je optužba odbijena, što upućuje da je zastarevanje prava na naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode drugačije regulisano nego što je to predvođeno Zakonom o obligacionim odnosima.
“Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode ne pripada licu kojem je bio određen pritvor zato što nije prijavio promenu adrese prebivališta, odnosno boravišta na koju obavezu je bio upozoren i pre podizanja optužnice u istražnom postupku, a što predstavljaju radnje i postupke kojima je lice lišeno slobode skrivilo određivanje pritvora. “
“Dužina trajanja pritvora koji se pokazao neopravdanim, ne predstavlja jedini kriterijum za odmeravanje pravične naknade. Naime, broj provedenih dana u neosnovanom pritvoru je veoma važna okolnost prilikom odmeravanja naknade štete, ali ne i jedina. Kriterijumi za odmeravanje naknade štete su i uslovi boravka i humanost zatvorskih uslova; ponašanje stražara i zatvorskog osoblja; nanošenje verbalnih i realnih uvreda i torture; nedostatak radnog angažovanja itd.”
Ukoliko imate neko pitanje vezano za Naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode za Advokat Novi Sad Jovan Radanović budite slobodni pa nas kontaktirajte
